Brinemo o zemlji.
Jer budućnost raste iz nje.
Zemlja Majka veruje da odnos prema zemlji određuje budućnost koju gradimo. Kroz organski uzgoj hrane, cirkularnu ekonomiju i širenje ekološke svesti, zalažemo se za promenu postojećih praksi koje iscrpljuju prirodu. Naš rad je usmeren ka osnaživanju zajednica i podsticanju odgovornog delovanja, jer održivost nije trend, već nužnost.
Održivost podrazumeva odgovoran odnos prema prirodnim resursima i razumevanje da su zdravlje životne sredine i kvalitet života neraskidivo povezani.
Življenje u skladu sa prirodom znači usvajanje praksi koje čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, uz stvaranje ravnoteže između potreba čoveka i očuvanja ekosistema za buduće generacije.
Naš doprinos održivosti
Aktuelno
PREDAVANJE
Razvoj održivog turizma
u ruralnom području Srbije
U nedelju, 17.05.2026. u AKC “Poligon”, u Kosjeriću je održano predavanje „Razvoj održivog turizma u ruralnom području Srbije“. Predavanje je održao Profesor doktor Nikola Boškovič, sa Ekonomskog fakulteta Unoverziteta u Kragujevcu, na kome radi kao redovni profesor i predaje sledeće predmete: ekonomija resursa i životne sredine, ekonomika turizma, menadžment turističkih destinacija, odrzivi razvoj turuzma.
PREDAVANJE
„Živa zemlja“ - Seča Reka
U okviru projekta „Eko selo Seča Reka“ održano je predavanje „Živa zemlja“, posvećeno organskoj proizvodnji, očuvanju plodnosti tla i značaju zajedničkog delovanja za održivu budućnost. Predavač Pavle Đorđević podelio je praktična iskustva iz organske poljoprivrede i predstavio model Bio distrikta Kolubara.
Na Mobu !
Moba je stari oblik zajedničkog rada i međusobne pomoći, u kojem se znanje, trud i vreme dele zarad dobrobiti cele zajednice. Ovaj video beleži jedan dan mobe na imanju Zemlja Majka, gde Dragana i Darko, zajedno sa porodicama i decom, pomažu domaćinstvima kroz rad u bašti, razmenu iskustava i učenje održivih praksi.
Povežimo se
Zemlja Majka je nevladina organizacija koja deluje u oblasti zaštite životne sredine, sa fokusom na organski uzgoj hrane, primenu principa cirkularne ekonomije i razvoj ekološke svesti. Naš rad obuhvata edukativne aktivnosti, praktične projekte i saradnju sa lokalnim zajednicama, institucijama i pojedincima, sa ciljem da se promovišu održivi modeli koji doprinose očuvanju prirodnih resursa i odgovornijem odnosu prema životnoj sredini.Otvoreni smo za pitanja, inicijative i saradnje koje doprinose očuvanju prirode i razvoju održivih praksi.
Kontaktirajte nas i saznajte više o radu organizacije Zemlja Majka.
NVO "Zemlja Majka", Radoja Domanovića 20, 31262
Seča Reka - Kosjerić - Srbija
NAŠ UZGOJ
Uzgoj u skladu sa prirodom
U ovoj sekciji delimo deo svakodnevnog rada u bašti i plodove uzgoja nastalog u skladu sa prirodnim ciklusima. Galerija prikazuje kako iz zemlje, uz pažnju i strpljenje, nastaje hrana koja zadržava svoju punu vrednost i autentičan ukus.
Zemlja Majka je nevladina organizacija posvećena organskom uzgoju hrane, cirkularnoj ekonomiji i razvoju ekološke svesti.
Seča Reka, Radoja Domanovića 20, 31262 Kosjerić, Serbia
E-mail: [email protected] | Tel: 060 3887829
© 2026 Zemlja Majka Sva prava zadržana.
PREDAVANJE
„Živa zemlja“
Eko selo Seča Reka | 25. Januar 2026
Zemlja Majka predstavlja prdavača Pavle Đorđevič - Organela
U okviru projekta „Eko selo Seča Reka“, koji se realizuje kroz konkurs „Za moj Kosjerić“ Titan grupe, održano je prvo predavanje na temu „Živa zemlja“ u Društvenom domu „Braća Zarić“ u Sečoj Reci.
Predavanje je održao Pavle Đorđević, agronom koji se već godinama bavi organskom proizvodnjom voća i povrća na oko četiri hektara zemlje, dvadesetak kilometara od Valjeva, pod brendom Organela. Učesnicima je predstavio svoj profesionalni i životni put – od kupovine imanja u selu, preko razvojnih faza bavljenja voćarstvom i organske sertifikacije, do udruživanja i formiranja Bio distrikta Kolubara.Tokom predavanja, učesnici su imali priliku da saznaju šta je biodistrikt – geografska oblast u kojoj kroz saradnju poljoprivrednika, turističkih objekata, naučnika, institucija, škola, lokalnih samouprava, udruženja i građana nastaje održiv sistem proizvodnje, ishrane i života zasnovan na organskim principima. Pavle je istakao da je ovaj model udruživanja doneo značajne benefite i na međunarodnom nivou, ali i konkretne koristi za male poljoprivrednike, koji su kroz saradnju povećali obim svog rada i vidljivost.
Lokalni proizvodi gazdinstva Đorđević
Jedno od pravila za sve članove Bio distrikta Kolubara jeste da svake godine posade sedam sadnica drveća, kao i da na svojim gazdinstvima imaju bar jednu perma-gredicu. Usvajanjem principa permakulture, ovi poljoprivrednici se sve više udaljavaju od klasičnih metoda obrade zemljišta i okreću sistemu „bez kopanja“. Perma-gredice predstavljaju uzdignute, trajne leje bez potrebe za obradom zemlje, dizajnirane prema principima permakulture. Ovaj sistem omogućava intenzivnu proizvodnju hrane na malom prostoru, zadržava vlagu, sprečava zbijanje zemljišta i smanjuje potrebu za korovljenjem, čineći ga efikasnom alternativom tradicionalnim zemljanim lejama.Kao agronom, Pavle je posebno govorio o negativnim posledicama upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, objašnjavajući kako se na taj način uništavaju korisni mikroorganizmi u zemljištu i remete prirodni procesi kroz koje korenov sistem biljaka usvaja makro i mikro elemente iz tla.
Učesnici zainteresovani za očuvanje zdrave zemlje
Predavanje je proteklo u otvorenoj i interaktivnoj atmosferi, uz veliki broj pitanja i aktivno učešće publike. Kako je jedna od učesnica istakla: „Moja je privilegija što sam iz Kosjerića došla u Seču Reku da upoznam ovako divnu, mladu osobu.“ I mi delimo to mišljenje, kao i nadu da će ovo predavanje podstaći razmišljanje o ličnom doprinosu očuvanju biodiverziteta ovog kraja – jer narušavanjem ravnoteže prirode, čovek ugrožava i sopstveno zdravlje.
Autor teksta: Dragana Đorđević - Zemlja Majka NVO
PREDAVANJE
Razvoj održivog turizma
u ruralnom području Srbije
Eko selo Seča Reka | 17. Maj 2026
Zemlja Majka najavljuje predavača Profesor doktor Nikola Bošković
U nedelju, 17.05.2026. u AKC “Poligon”, u Kosjeriću je održano predavanje „Razvoj održivog turizma u ruralnom području Srbije“. Predavanje je održao Profesor doktor Nikola Boškovič, sa Ekonomskog fakulteta Unoverziteta u Kragujevcu, na kome radi kao redovni profesor i predaje sledeće predmete: ekonomija resursa i životne sredine, ekonomika turizma, menadžment turističkih destinacija, odrzivi razvoj turuzma.
Uvodni deo predavanja je održala Dragana Đorđević, konsultant za cirkukarnu ekonomiju, vlasnica „Old Grannys Home“održivog turizma i NVO „Zemlja Majka“, iz Seče Reke. Učesnici predavanja su imali prilike da saznaju da je Srbija od 16.maja ušla u ekološki dug, što znači da smo potrošili sve prirodne resurse i kapacitete, koje ekosistemi mogu da obnove u tekućoj godini. Do kraja godine ćemo „pozajmljivati“ od budućih generacija..To znači da trošimo zalihe vode, plodnog zemljišta i šuma, koje bi prirodni trebale da ostanu deci i unucima. Ovaj dug plaćamo kroz gubitak pijaće vode, klimatskih promena, neplodnu zemlju, izumiranje vrsta.Dragana je objasnila i kako može da se smanji ekološki dug-kroz sistemske promene u indistrijama, ali i svesno prilagođavanje svakodnevnih navika građana. To znači: prelazak na obnovljive izvore energije, energetska efikasnost,život po principima cirkularne ekonomije (popravi, ponovo koristi, recikliraj, odbij da kupuješ), a us vrhe smanjenja otpada, kao i prelazak na organsku i regenerativnu poljoprivredu i održivi turizam.
Učesnici predavanja i predavača Profesor doktor Nikola Bošković
Na pitanje „Da li moramo baš toliko da kupujemo?“, na sopstvenom primeru je Dragana objasnila da ona ne kupuje garderobu, tj bira kupovinu „second hand“, jer zna da je potrebno 2,700 litara vode da bi se napravila nova majica, a to je dovoljno jednom čoveku za piće 2,5 godine. A za farmerke je potrbno 14 000 litara vode! Ako nam je nešto i potrebno novo-potrebno je pogledati etiketu i izabrati 100 posto prirodne materijale, jer se sintetika ne razgrađuje ni za 500 godina.Jedan od primera za zdrav život i ekonomsku stabilnost u ruralnim područijima jeste održivi turizam. Profesor doktor Bošković je objasnio šta je održivi razvoj-razvoj koji zadovoljava potrebe današnje generacije, bez ugrožavanja budućih generacija, kao i kojih je to 17 međusobno povezanih ciljeva održivog razvoja (Bez siromaštva. Bez gladi, Dobro zdravlje i blagostanje, Kvalitetno obrazovanje, Rodna ravnopravnost, Čista voda i sanitarni uslovi, Pristupačna i čista energija, Dostojanstven rad i ekonomski rast, Indistrija, inovavacije i infrastruktura, Smanjenje nejednakosti, Održivi gradovi i zajednice, Odgovorna potrošnja i proizvodnja, Klimatske akcije, Život u vodi, Život na zemlji, Mir, pravda i snažne institucije, Partnerstva za ciljeve).
Učesnici zainteresovani za Razvoj održivog turizma
Predavač je učesnicima preneo da održivi turizam predstavlja integralni i kompleksni razvoj turizma, koji istovremeno obezbeđuje ostvarivanje heterogenih ciljeva, od kojih ni jedan ne sme da postane dominantan, u odnosu na ostale.To su:
1. Ostvarivanje ekonomskog profita
2. Očuvanje socijalnog integriteta lokalne zajednice
3. Afirmacija kulturnog identiteta receptivnih oblasti
4. Zaštita životne sredine
5. Optimalno zadovoljstvo turističkih potrebaDirektni benefiti razvoja održivog turizma u ruralnim oblastima su: dugoročna ekonomska stabilnost, ekonomska diversifikacija, tendencija veće potrošnje, razvoj infrastrukture, porast potražnje lokalnih proizvoda i povećan prihod lokalnog stanovništva.
Da bi smo utvrdili da li je održivi turizam prihvatljivo rešenje našeg gazdinstva, treba da odradimo svoje ciljeve razvoja, ličnu procenu da li smo spremni prihvatiti pravila razvoja održivog turizma, kao i da procenimo turistički potencijal naše lokacije. Takođe, profesor doktor Bošković je objasnio i na koji način treba razviti održivi turistički biznis: -„Pažljivo evidentirajte sve svoje resurse- Informišite se- Saznajte šta rade drugi koji se bave ruralnim turizmom- Konsultujte potencijalne kupce – turiste- Istražite tržište, svoje konkurente i potencijalne saradnike- Umrežite se- Učite- Osigurajte se- Napravite poslovni i marketinški plan. Napišite ih!- Počnite sa malim i na početku ostanite štedljivi!- Učite iz svog iskustva, prilagođavajte se i širite samo kada znate da vaš novi biznis u ruralnom turizmu ispunjava vaše ciljeve koji ste odredili od samog početka.”
Učesnici su saznali I koji su to izvori prihoda u održivom ruralnom turizmu: ulaznice za događaje, naknade za obilazak, prodaja poljoprivrednih proizvoda, prodaja suvenira, naknada za sticanje veština (radionice), iznajmljivanje objekata, smeštaj, ishrana.Takođe, saznali smo kako se posluje održivo: smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu, obezbediti održivi lanac snabdevanja, uključiti I podržati ljude sa kojima radimo, uvoditi nove tehnologije, spremiti se za loša vremena, omogućiti inovacije, vratiti zajednici.
Autor teksta: Dragana Đorđević - Zemlja Majka NVO